Свакодневни живот у прошлости
Циљ изучавања предмета је проширивање знања из области опште културе и оспособљавање ученика да, кроз упознавање с начином живота људи у прошлости, боље разумеју свет и време у коме живе и развију свест о континуитету и укорењености. Ученици би требало да се упознају са специфичностима динамике културних промена и да науче како да сагледају себе у контексту "другог", да би сопствени идентитет што потпуније интегрисали у шири контекст разуђене и сложене садашњости.
Задаци предмета су да ученици, кроз наставу усмерену ка упознавању с различитим елементима свакодневног живота, као што су односи у породици, исхрана, образовање, дечје игре, забава, станишта, одевање итд, уоче њихову условљеност историјским процесима и догађајима. Концепција наставе овог изборног предмета нагласак ставља на упознавање с основним елементима свакодневног живота у прошлости Србије, Југоисточне Европе, Средоземља и Европе у целини, с намером да се уоче њихови заједнички именитељи и упознају различитости које постоје у датом историјском контексту, као и у односу на савремено доба у којем ученик живи. Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа у проучавању овог предмета, ученици треба да се оспособе да формирају јаснију слику о прошлим временима, да овладају елементарним процедурама прикупљања историјске грађе, као и да развију критички однос према њој.
Теме: начин исхране, одевање, породични односи, становање, живот у градовима, замкови, живот на селу, образовање, живот у манастирима, војска, витешка каријера, употребни предмети и накит, изуми, веровања, најзанимљивији археолошки налази и локалитети, лечење, путовања и трговина, медицина и наука, музика, комуникације, однос према другом и различитом, страхови становништва, игре у прошлости, грбови и заставе некад и сад, новац и банке некад и сад, фотографија, филм, радио и телевизија некад и сад... у Египту и Месопотамији, Грчкој, Риму, у Европи, свету и код Срба у периодима праисторије, средњег века, новог века и свакодневни живот од краја XIX до краја XX века.
Лепо писање
У оквиру лепог писања ученицима ће бити пружена прилика да покажу различита интересовања и способности:
1. Калиграфија (технике лепог писања, краснописа)
2. Могућност литерарног изражавања на задате теме и учешће на литерарним конкурсима.
3. Јавни наступи и технике за савладавање страха од истог (драмска секција, учешће у свечаностима и приредбама, увежбавање правилног изговора гласова, тј. дикције, правилно дисање током наступа... и сл.)
4. Изражајно казивање стихова (рецитаторска секција)
5. Рад на реализацији идеје о покретању електронског школског часописа (истраживање, писање вести, извештаја, спровођење анкета, изношење предлога, коришћење дигиталних креирање часописа школе на посебној интернет страници...)
Ученици треба да:
- развијају посебан, правилан и леп стил изражавања;
- примењују граматичке законитости у свом језичком изразу;
- да се оспособљавају за језички разноврсно изражавање – оспособљавају се да избегавају прекомерно понављање истих језичких средстава (речи, израза, облика и конструкција) у одређеном сегменту текста и употребљавају разнородна језичка средства;
- исправљају граматичке, правописне и лексичко-семантичке и стилске грешке и мањкавости у неуметничким текстовима, посебно публицистичким;
- да се оспособљавају за језичко вредновање неуметничких текстова;
- развијају сигурност код јавног наступа;
- користе стручну литературу;
- уважавају конвенције друштвеног опхођења и оспособљавају се за вођење дијалога и разговора у којима учествује више лица;
- развијају способност служења различитим функционалним стиловима говорног и писаног језика.
Хор и оркестар
Основни циљ наставе хора има за задатак да развије интересовање ученика за музичку уметност и да их упозна са музичком традицијом њиховог и других народа.
Остали циљеви и задаци су да код ученика развију музичку способност и жељу за активним музицирањем и деловањем на јавним наступима; да подстичу креативност ученика и смисао за колективним музицирањем; да развијају креативно мишљење. Образовни циљ обухвата развијање слуха и ритма, ширење гласовних могућности и учвршћивање интонације, способност за фино нијансирање и изражајно певање применом елемената музичке изражајности (темпо, динамика…), упознавање страних језика, литерарних текстова, што све води ка развијању естетских критеријума.
Вaспитни циљ oбухвaтa рaзвиjaњe oсeћaњa припaднoсти кoлeктиву – тимски рад, развијање тoлeрaнциje, дисциплине, пoштoвaњa рaзличитoсти и прaвилa пoнaшaњa, рaзвиjaњe oдгoвoрнoсти, стицање самопоуздања, саваладавање треме и пружање помоћи у смислу вршњачког учења и сарадње.
Значајан је утицај музике на здравље (психолошки, социолошки, емоционални развој), тако да и певање у хору значајно доприноси смањењу стреса, агресивности и побољшању здравља уопште.
Репертоар школских хорова обухвата одговарајућа дела домаћих и страних аутора разних епоха, као и народне, пригодне, песме савремених дечијих композитора и композиције са фестивала дечијег стваралаштва. У току школске године потребно је са хором извести најмање десет двогласних и трогласних композиција, a cappella или уз инструменталну пратњу. При избору песама наставник треба да пође од узраста ученика, процене гласовних могућности, и примереног литерарног садржаја.
Циљ изучавања предмета је проширивање знања из области опште културе и оспособљавање ученика да, кроз упознавање с начином живота људи у прошлости, боље разумеју свет и време у коме живе и развију свест о континуитету и укорењености. Ученици би требало да се упознају са специфичностима динамике културних промена и да науче како да сагледају себе у контексту "другог", да би сопствени идентитет што потпуније интегрисали у шири контекст разуђене и сложене садашњости.
Задаци предмета су да ученици, кроз наставу усмерену ка упознавању с различитим елементима свакодневног живота, као што су односи у породици, исхрана, образовање, дечје игре, забава, станишта, одевање итд, уоче њихову условљеност историјским процесима и догађајима. Концепција наставе овог изборног предмета нагласак ставља на упознавање с основним елементима свакодневног живота у прошлости Србије, Југоисточне Европе, Средоземља и Европе у целини, с намером да се уоче њихови заједнички именитељи и упознају различитости које постоје у датом историјском контексту, као и у односу на савремено доба у којем ученик живи. Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа у проучавању овог предмета, ученици треба да се оспособе да формирају јаснију слику о прошлим временима, да овладају елементарним процедурама прикупљања историјске грађе, као и да развију критички однос према њој.
Теме: начин исхране, одевање, породични односи, становање, живот у градовима, замкови, живот на селу, образовање, живот у манастирима, војска, витешка каријера, употребни предмети и накит, изуми, веровања, најзанимљивији археолошки налази и локалитети, лечење, путовања и трговина, медицина и наука, музика, комуникације, однос према другом и различитом, страхови становништва, игре у прошлости, грбови и заставе некад и сад, новац и банке некад и сад, фотографија, филм, радио и телевизија некад и сад... у Египту и Месопотамији, Грчкој, Риму, у Европи, свету и код Срба у периодима праисторије, средњег века, новог века и свакодневни живот од краја XIX до краја XX века.
Лепо писање
У оквиру лепог писања ученицима ће бити пружена прилика да покажу различита интересовања и способности:
1. Калиграфија (технике лепог писања, краснописа)
2. Могућност литерарног изражавања на задате теме и учешће на литерарним конкурсима.
3. Јавни наступи и технике за савладавање страха од истог (драмска секција, учешће у свечаностима и приредбама, увежбавање правилног изговора гласова, тј. дикције, правилно дисање током наступа... и сл.)
4. Изражајно казивање стихова (рецитаторска секција)
5. Рад на реализацији идеје о покретању електронског школског часописа (истраживање, писање вести, извештаја, спровођење анкета, изношење предлога, коришћење дигиталних креирање часописа школе на посебној интернет страници...)
Ученици треба да:
- развијају посебан, правилан и леп стил изражавања;
- примењују граматичке законитости у свом језичком изразу;
- да се оспособљавају за језички разноврсно изражавање – оспособљавају се да избегавају прекомерно понављање истих језичких средстава (речи, израза, облика и конструкција) у одређеном сегменту текста и употребљавају разнородна језичка средства;
- исправљају граматичке, правописне и лексичко-семантичке и стилске грешке и мањкавости у неуметничким текстовима, посебно публицистичким;
- да се оспособљавају за језичко вредновање неуметничких текстова;
- развијају сигурност код јавног наступа;
- користе стручну литературу;
- уважавају конвенције друштвеног опхођења и оспособљавају се за вођење дијалога и разговора у којима учествује више лица;
- развијају способност служења различитим функционалним стиловима говорног и писаног језика.
Хор и оркестар
Основни циљ наставе хора има за задатак да развије интересовање ученика за музичку уметност и да их упозна са музичком традицијом њиховог и других народа.
Остали циљеви и задаци су да код ученика развију музичку способност и жељу за активним музицирањем и деловањем на јавним наступима; да подстичу креативност ученика и смисао за колективним музицирањем; да развијају креативно мишљење. Образовни циљ обухвата развијање слуха и ритма, ширење гласовних могућности и учвршћивање интонације, способност за фино нијансирање и изражајно певање применом елемената музичке изражајности (темпо, динамика…), упознавање страних језика, литерарних текстова, што све води ка развијању естетских критеријума.
Вaспитни циљ oбухвaтa рaзвиjaњe oсeћaњa припaднoсти кoлeктиву – тимски рад, развијање тoлeрaнциje, дисциплине, пoштoвaњa рaзличитoсти и прaвилa пoнaшaњa, рaзвиjaњe oдгoвoрнoсти, стицање самопоуздања, саваладавање треме и пружање помоћи у смислу вршњачког учења и сарадње.
Значајан је утицај музике на здравље (психолошки, социолошки, емоционални развој), тако да и певање у хору значајно доприноси смањењу стреса, агресивности и побољшању здравља уопште.
Репертоар школских хорова обухвата одговарајућа дела домаћих и страних аутора разних епоха, као и народне, пригодне, песме савремених дечијих композитора и композиције са фестивала дечијег стваралаштва. У току школске године потребно је са хором извести најмање десет двогласних и трогласних композиција, a cappella или уз инструменталну пратњу. При избору песама наставник треба да пође од узраста ученика, процене гласовних могућности, и примереног литерарног садржаја.
